Ученицима осмих разреда који се спремају за матурски испит из предмета историја, представљамо презентацију, са циљем помоћи при учењу.
Презентација обухвата прву наставну тему, градива петог разреда.
Архива за категорију ‘Uncategorized’
0
DOMAĆI FILM S ISTORIJSKOM TEMATIKOM – KAD SVANE DAN
Večeras 5. 12. 2015. godine na RTS 1 u 21.09
Najava na sajtu RTS-a : http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/2112513/%D0%9A%D0%B0%D0%B4+%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B5+%D0%B4%D0%B0%D0%BD.html
Ukoliko propustite film, možete ga pronaći na You tobe-u.
Манастир Хиландар
Манастир Хиландар, најпознатији српски манастир, задужбина Св Саве ( Растка Немањића ) и Св Симеона ( Стефана Немање ) 4. децембра ( по старом – јулијанском календару 21. новембар ) прославља своју храмовну славу Ваведење Пресвете Богородице.
Ваведење Пресвете Богородице – Јерусалимски храм
Предлажемо да погледате видео прилог на коме ће те видети лепоте ахритектуре манастира Хиландара :
3. XII 1914. godine, general Živojin MIšić, komadant I armije otpočeo je energičnu kontraofanzivu, koja će imati za krajnji cilj oslobodjenje teritorije kraljevine Srbije od austrougarskih okupacionih trupa.
Predlažemo da pogledate video prologe :
Др Душан Кашић 1914-1990
ЦИЉ ОВОГ ЧЛАНКА ЈЕ ДА ПРЕДСТАВИ БИБЛИОГРАФИЈУ И КРАЋУ БИОГРАФИЈУ ПРОФЕСОРА ДР ДУШАНА КАШИЋА, СА ЖЕЉОМ ДА ЊЕГОВА ДЕЛА ПОМОГНУ СВИМА ОНИМА ( ЂАЦИМА, ПРОФЕСОРИМА ) У СВОЈИМ ШКОЛСКИМ И НАСТАВНИЧКИМ ОБАВЕЗАМА КАО И ДРУГИМ РАДОЗНАЛИМА ИСТОРИЧАРИМА.
Др Душан Кашић био је историчар, теолог, Протојереј ставрофор Српске православне цркве и ректор Београдске богословије.
Сматра се за једног од најугледнијих исторчара српске цркве.
Рођен је 1. маја 1914. године у село Велики Грђевац на Билогори у Славонији.
Након завршене основне школе у родном мјесту, похађао је гимназију у Бјеловару, а затим је 1936. године завршио богословију у Сарајеву. Исте године започео је студије на Богословском факултету у Београду. За свештеника је рукоположен 1937.године, а 1941. године је дипломирао на Богословском факултету.
Током другог светског рата боравио је у Кораћици, у Србији, као помоћни парох. Након завршетка рата, постављен је за пароха у Бјеловару.
Још као млад свештеник занимао се за прошлост српског народа и цркве, бавићи се прикупљањем историјске грађе. По повратку у Славонију наставио уписао је Филозофски факултет у Загребу, одсек за историју, чиме је наставио да се усавршава и школује за научни позив.
На богословском факултету докторску дисертацију ( Лепавинско северинска епархија ) је одбранио 1954. године. Ментори су му били професори Радослав Грујић и Љубомир Дурковић Јакшић.
1959. године постао је за професора београдске богословије, а од следеће године обављао је дужност ректора богословије, све до пензионисања 1977. године. Недуго затим изабран је и за хонорарног професора историје српске цркве на Богословском факултету у Београду, на коме је предавао до 1988. године.
Био је главни уредник црквених часописа Православље и Српска православна црва—њена прошлост и садашњост. Члан редакција свих јубиларних споменица које је Српска православна црква издала од 1960. до 1990. године. У својству богослова и историчара преддстављао је српску православну цркву на бројним међународним скуповима.
Био је старешина и духовник цркве Ружице (1979-1989) у Београду.
Од стране од стране Светог архијерејског синода за допринос који је дао науци као и за примерно свештеничко служење, одликован је правом ношења напрсног крста (1968) и Орденом светог Саве I степена (1988).
Др Душан Кашић преминуо је 27. априла 1990. године у Београду.
БИБЛИОГРАФИЈА :
- Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској (1967)
- Српски манастири у Хрватској и Славонији (1971)
- Отпор Мачванској унији -Лепавинско-северинска епархија (1986)
- Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (1988)
Икона Деспота Стефана Штиљановића, рад Станоја Поповића 1740. г
Деспот Стефан Штиљановић је значајна историјска личност српског народа и светитељ у Српској православној цркви.
У успмени српског народа, нарочио у Срему, Барањи и Боки Которској, остао је као легендарна лишност. У српским историјским изворима дају му се различите титуле: властелина, кнеза, деспота, краља па чак и цара.
Предлажемо да погледате видео прилог из кога ће те сазнати нешто више о Стефану Штиљановићу :
Današnji grad Zrenjanin tokom svoje burne i bogate prošlosti imao je i različita imena. Hronološki gledano imena koja je nosio u svojoj prošlosti “ bila su :
1) Veliki Bečkerek ( Nagybecskerek; Großbetschkerek )
2) Petrovgrad
3) Zrenjanin
Plan grada 1697-1698
Kako je i kad “ grad na Begeju “ dobijao imena ?
Grad se najpre nazivao Bečkerek, a potom Veliki Bečkerek.
Obzirom da je bio kosmopolitski grad ( savremenim rečnikom rečeno ) njegovi stanovnici su ga na svojim jezicima nazivali u duhu svog jezika.
Srbi – Velikim Bečkerekom; Madjari – “ Nađbečkerek“ ; Nemci – “ Grosbečkerek“.
Oko naziva Bečkerek istorčari su tokom prošlosti iznosili različita gledišta :
Tvrdjeno je da naziv potiče od avarskog jezika, da si mu naziv dali Pečenezi, te da potiče po ugarskom feudalcu Imreu Bečei-ju koji je tu imao velika lovišta.
Kod imena Bečkerek postoji i jedna zanimljivost vezana za turskog putopisca Evliju Čelebiju. Na svom putovanju kroz Osmansko carstvo, prošao je i kroz “ grad na Begeju “ koje je zabeležio pod nazivom “ Beš Telekom “ što bi moglo značiti pet lubenica . Tokom svoje prošlosti u gradu su bile i kolonije Španaca koji su osnovali svoju koloniju i dali joj naziv “ Nova Barselona „.
Dalje tokom prošlosti, grad menja naziv u PETROVGRAD 18. februara 1935. godine, a zatim 1941. godine okupacione nacističke vlasti daju gradu naziv “ Grosbečkere“, da bi po završetku drugog svetskog rata, po oslobodjenju, nove komunističke vlasti 2. oktobra 1946. godine gradu dale naziv ZRENJANIN po kome se i danas zove.
Po kome je grad poneo naziv Petrovgrad ?
Grad je nazvan Petrovgrad u čast Kralja Petra I Karadjorđevića
Po kome je grad nazvan Zrenjanin ?
Zrenjanin je nazvan po revolucionaru Žarku Zrenjaninu, sekretaru pokrajinskog komiteta komunističke partije Jugoslavije.
Пандурски заставник из Темишварског Баната, гравира из збирке Мартина Енгелбрехта из 18. века.
Carica Marija Terezija
Za naziv Lala najzaslužnija je prema predanju habzburška carica Marija Terezija i njen broš u obliku cveta lale. Prilikom dodeljivanja ordenja vojnicima za vojne podvige, carici Mariji Tereziji je ponestalo ordenja. Domišljata carica je tu situaciu mudro rešila, skinuvši sa svoje haljine broš u obliku cveta lale i okačila ga vojniku, Srbinu iz Banata na junačke grudi. Od tog vremena predanja kažu da se Srbi iz Banata nazivaju Lale.
Расписан наградни конкурс „Дигитални час“ у школској 2015/16 години
Министарство трговине, туризма и телекомуникација расписује Наградни конкурс за наставнике основних школа „Дигитални час“ у школској 2015/2016. години, чији је циљ подстицање употребе информационих технологија као наставних средстава, односно употреба информационих технологија које су применљиве у настави и уједно усклађене са задацима и циљевима часа.
Више информација на линковима:
http://mtt.gov.rs/vesti/raspisan-nagradni-konkurs-digitalni-cas-u-skolskoj-2015-16-godini/
clioistorijskasekcija 